Drage moje sestre i braćo po kopitima! Većina vas, verujem, ovo o čemu ću vam danas držati slovo već i sama vrlo dobro zna. Ova lekcija je, stoga, namenjena ne toliko vama, već odraslim, zrelim i iskusnim konjima, koliko vama, žutokljuncima tek pristiglim s ergele ili tek upućenim na nju. Otvorite, dakle, te vaše prerasle uši, i dobro slušajte. Vi stariji možete da idete, mada ni vama ne bi škodilo da u ovo kišno doba pred početak sezone malo obnovite znanje o lokalnoj konjovrebajućoj flori i fauni

Kao što vam je svima, nadam se, poznato, proleće je vreme kiša, a kao što je svima takođe poznato, obilne kiše za sobom ostavljaju obilne bare. Ali ono što nije svima poznato, odnosno nije poznato onima koji nisu od roda konjskog, jeste koliko su bare, naprosto, opasne.

Vi mlađi ste do sada svakako primetili da su bare po samoj svojoj prirodi neprivlačne, čak odbojne. A primetili ste sigurno i to da ispod te naoko mirne i bezopasne površine zapravo nešto vreba. Sada ćete, međutim, naučiti šta tačno vreba u svakom tipu bare i, shodno tome, kako svakoj bari ispravno pristupiti (odnosno, kako od svake bare ispravno odstupiti)

Za vas starije koji ste već iskusni i pod sedlom mali podsetnik: Ljudska bića nemaju pojma! Oni ni ne sanjaju šta se sve zapravo krije u tim naizgled nevinim lokvama vode. Mi konji to, naravno, znamo i stoga je naša obaveza i dužnost da naše beslovesne jahače od tih pošasti po svaku cenu sačuvamo. Bez obzira na to kuda i koliko vam vuku dizgine, nipošto ne smete da vaše jahače izložite opasnosti! Zapamtite: šta god vaši jahači mislili da znaju, konji znaju bolje.

Hajde da se za početak podsetimo osnovne klasifikacije bara. Iako postoji mnogo načina za razvrstavanje ovih legala zjala i zala, svi se slažu da postoji pet osnovnih tipova, a to su, redom: Lokve, Barice, Bare, Baruštine i Kanali.

Ovih pet tipova razlikuju se kako po načinu nastanka tako i po tipu opasnosti koje u njima vrebaju:

Lokve su najsitniji tip bara i mogu se dalje razvrstavati u lokve, lokvice, lokvičice i lokvetine. Javljaju se uvek i svuda i zbog toga im treba posvetiti posebnu pažnju. Mogu nastati na travnjaku posle zalivanja, podmuklo skrivene na sredini arene (oprez kod malih i velikih promena!), raštrkane na ispustu pre i posle pojenja, u pukotinama na asfaltu... ukratko, ima ih svuda gde vam kopito kroči. Iskusni konji ih nagonski zaobilaze ali ždrebad treba da bude na oprezu.

Konjozlotvor: Podkopitno golicalo

Sitan i opak stvor, Podkopitno golicalo se mresti velikom brzinom i vrlo brzo ispunjava čitavu lokvu posle čega stremi da naseli i sve okolne. Omiljen način prevoza do naredne lokve su mu konjska kopita.

Telo Podkopitnog golicala je usko i spiralno uvijeno. Koristeći se svojim telom kao oprugom, Podkopitno golicalo se odbacuje od dna lokve čim oseti konjsko kopito na pogodnoj visini. Kad se dohvati kopita, pokušava da se na njemu smesti što udobnije do naredne lokve. Konstanto vrpoljenje u predelu kopita, naročito u sitnim udubljenjima između kopita i potkovice čini hodanje praktično nemogućim, da ne pominjemo golicavim.

Jedini način da se otresete Podkopitnog golicala je da konstatno poigravate u mestu u nadi da će Golicalo samo sići ako mu vaše kopito postane dovoljno neudobno. Iskusni konji instinktivno poigravaju čak i dok pažljivo obilaze lokve, dajući tako Podkopitnim golicalima do znanja da njihova kopita neće biti udoban prevoz za njih.
Barice se često mogu pomešati sa lokvama pošto su slične veličine i javljaju se na sličnim mestima. Razlike ipak postoje, posebno u opasnostima koje u njima vrebaju neopreznog konja. Uglavnom su oblijih ivica i nešto šire, ali za dlaku pliće od lokvi što ih čini idealnim životnim prostorom za jednu od najgorih pošasti koje tište konjski rod. Poželjno je zaobilaziti ih u širokom luku, a kad je to nemoguće (ili vam vaš jahač otežava manevere izbegavanja) preporučuje se naglo odskakanje, kako u dalj tako i u visinu.

Konjozlotvor: Sumanuti njuškogriz

Izrazito opasan stanovnik barica, Sumanuti njuškogriz napada tako brzo da ga čak ni većina konja ne vidi dok ne postane prekasno. Za razliku od Podkopitnog golicala, Sumanuti njuškogriz ne napada prvi već čeka da ga sam konj privuče sebi. Naime, kad neoprezan konj ugazi u baricu, u svakoj kapljivci vode koja isprska konjsku njušku nalazi se barem jedan ako ne i više Sumanutih njuškogriza.

Ovaj konjozlotvor je toliko brz i obestan da do dana današnjeg nemamo tačan i jasan opis ovog stvorenja. Pretpostavlja se da izgledom najviše podseća na pljosnatog punoglavca (mada je moguće da je njegova pljosnatost posledica susreta sa konjskim kopitom pre nego li njegovo prirodno stanje) sa dve ili tri sisaljke koje mu služe da se zakači za konjsku njušku kako bi je dobro izujedao.

Ono što sigurno znamo jeste da je ujed Sumanutog njuškogriza ne samo veoma bolan već i izrazito podmukao. Naime, u prvom trenutku, njegov ujed uopšte ne boli pošto toksinima iz njegovih šiljatih zuba treba neko vreme da prorade. Upravo iz tog razloga možete videti konje koji su prošli kroz baricu naizgled nepovređeni samo da bi se pet-šest koraka dalje našli tako izujedani da potpuno polude.

Koliko tačno ovi ujedi bole takođe ne znamo pošto ni jedan konj koji je preživeo napad Sumanutog njuškogriza ne želi da priča o tome.

Napomena: Sumanuti njuškogriz je za ljude praktično nevidljiv: pošto ljudi imaju noseve a ne njuške, oni nisu prirodni plen Sumanutog njuškogriza pa stoga nikada nisu ni razvili sposobnost da ga uoče. Znajte, dakle, da vas vaši ljudi ne teraju kroz barice iz obesti već iz pukog neznanja. Pošto vi, naravno, znate o kakvoj se opasnosti radi, izbegavajte barice po apsolutno svaku cenu.
Bare su najopštiji i najrasprostranjeniji tip vodenih konjopasnosti sa dosta dodatnih tipova i podvrsta. Po pravilu široke i dublje od lokvi, prednost im je u tome što su lako vidljive i samim tim ne toliko teške za izbegavanje. Dodatna olakšavajuća okolnost im je ta što, ako i pored svog uloženog truda ne uspete da ih u potpunosti izbegnete, vešt i pribran konj i dalje može da izađe na kraj sa zlotvorima koji u njima obitavaju.

Konjozlotvor: Konjomrzni klizavac

Po svemu sudeći jedini smisao života ovog stvorenja je da zagorčava život konjima. Jako malo se zna o njegovim navikama, osobinama i životnom ciklusu ali je sasvim sigurno da, kao što mu i ime kaže, apsolutno mrzi konje. Dokaz za to nalazimo i u činjenici da se na Klizavca, očigledno, klizaju isključivo konji dokle druga stvorenja, uključujući tu i ljude, mahom prolaze neokrznuto i neokliznuto. Ako se baš i desi da se neko osim konja prokliza na Konjomrznog klizavca, to se dešava ili pukom slučajnošću ili zato što je Konjomrzni klizavac greškom pobrkao jahača i konja.

Konjomrzni klizavac naseljava dno bara u vidu tanke prevlake. Vešto kamufliran, Klizavac po svom izgledu veoma podseća na mulj, lišajeve ili alge i shodno tome je praktično nevidljiv za sve osim najoštrije konjske oči.

Individualno ne previše veliki, snaga Konjomrznog klizavca leži u timskom radu. Klizavci leže u barama u slobodnoj, raštrkanoj formaciji ali je svaki Klizavac jednom svojom pseudopodijom uvek povezan sa barem jednim susednim Klizavcem. Kada Klizavac oseti da se na njega spustilo konjsko kopito, vibracijama to dojavljuje svim drugim Klizavcima u bari. Svi Konjomrzni klizavci u bari istog trenutka počinju da luče sluz i uklizavaju pod konjsko kopito neverovatnom brzinom. Kad se jednom nađu pod kopitom, svaki Klizavac zasebno počinje da se dodatno širi, skuplja, mreška i migolji kako bi zajednički sa svim ostalim Klizavcima tlo pod kopitom učinio što klizavijim i nestabilnijim. Ovaj proces ponavljaju dokle god se u bari nalazi makar jedno neoprezno kopito.

Iskusan i spretan konj može da izađe na kraj sa manjom kolonijom Konjomrznih klizavaca uz minimalno proklizavanje. Ipak, iskustvo svakako nije prijatno i zarad maksimalne bezbednosti i udobnosti, kako vaše tako i vašeg jahača (ako ga imate), najbolje je da susrete sa Konjomrznim klizavcima u potpunosti izbegavate.


Baruštine se najčešće javljaju posle izrazito obilnih kiša. Naročito su prisutne oko manježa kao i po sredini arene. Ponekad se mogu proširiti toliko da je i sam pristup areni praktično nemoguć. Posebno opasna podvrsta baruštine nalazi se oko samog ulaza na ispust. Ovu podvrstu karakteriše relativno mali obim ali izrazita dubina kao i običaj da se gusto načičkaju jedna do druge. Činjenica da jahači i dalje insistiraju da nas kroz iste provode, pa čak i da sami u njih upadaju, vam samo pokazuje koliko su ljudska bića potpune neznalice i zašto zavise od nas, konja, da ih kroz život provedemo koliko je moguće bezbedno.

Konjozlotvor: Skliski člankostezac

Jedno od najnezgodnijih stvorenja na koje konj može naići, Skliski člankostezac je majstor skrivanja u svom staništu. Za razliku od svih ostalih konjozlotvora, Člankostezac je vremenom proširio svoj napadački repertoar i na konjima najbliža stvorenja - jahače. Stoga je naročito bitno ne samo znati prepoznati ga i izbeći ga već koliko je god to moguće zaštititi i ljude od njega.

Osoben po mnogo čemu, Skliski člankostezac je zapravo veoma krupan i izrazito snažan stvor. Međutim, pošto bi kao takav bio vrlo očigledan čak i ljudskim bićima, Člankostezac se posebno prilagodio uslovima svoje sredine i postao praktično nevidljiv. Iako krupan, Člankostezac je, naime, gotovo potpuno providan. Pored toga, njegovo krupno telo sa mnogobrojnim dugačkim pipcima vrlo lako apsorbuje i otpušta vodu i blato. Posmatranjem nadutih primeraka tokom napada zaključeno je da postoji nekoliko varijeteta ovog konjozlotvora - prugasti, tufnasti i šareni. Iako među varijetetima postoje još neke razlike, način života kao i način zagorčavanja života konjima (i njihovim jahačima) ostaje uglavnom isti kod sva tri.

U osnovnom stanju, Skliski člankostezac leži mirno pri dnu i obodima baruština. Ispumpanog tela i pipaka, mirujući Člankostezac je praktično pljosnat. Međutim, i najmanji dodir kopita i baruštine (ili jahaće čizme i baruštine) alarmira Skliskog člankostezca i njegovo telo i pipci počinju da se napumpavaju. Možda ste nekada čuli reči poput "sukcija", "rastresitost", "blatnjavost" i slično. Ne dajte se prevariti! Ono što osećate oko svojih članaka kada vam kopita dobrano potonu u baruštinu nije nikakva "blatnjavost" ili "sukcija" - to je telo Skliskog člankostesca koje se napumpava vodom i blatom dok se svojim snažnim pipcima obmotava oko vaših nogu.

Naterati Skliskog člankostesca da vas pusti je izrazito težak i zahtevan poduhvat. Potrebna je konjska snaga da bi se ovaj konjozlotvor uspešno sklonio s noge. Naime, Člankostezac se uvek i svim silama trudi da ono što je uhvatio u svoje pipke - vašu nogu ili jahaću čizmu - nipošto ne pusti. Jedini način da ga naterate da to ipak učini jeste da izvučete nogu iz baruštine jer onog trenutka kada njegov plen napusti baruštinu, Člankostezac ga pušta i povlači se nazad u svoje stanište pošto izvan njega postaje svima vidljiv i ne može dugo da preživi.

Napomena: Obzirom na to da Skliski člankostezac ne napada samo konje već i jahače, u krajnjoj liniji to možete iskoristiti i kao priliku za održavanje lekcije. Pošto ste vašim jahačima još na ispustu dali do znanja da nemate nameru da prolazite kroz baruštine ali su oni ipak insistirali na tome, najbolje što tada možete da učinite jeste da svoje jahače pustite da idu prvi. Moguće je da će uz dovoljno ponavljanja jednoga dana čak i jahači konačno naučiti da se drže podalje od Skliskog člankostesca. Do tada, prvo dopustite da ih Člankostezac uhvati, pustite ih da se neko vreme koprcaju, a potom ih, ako vas i dalje drže za ular, izvucite iz baruštine. Znaćete da ste im uspešno održali lekciju kada budete čuli jedno zadovoljavajuće "plop" uz koje jahačeva noga izlazi iz zarobljene jahaće čizme. Kada jahačeva noga, bosa ili samo u čarapama, ponovo upadne u baruštinu nemojte se uzrujavati - Skliski člankostezac napada samo jahaće čizme, ne i bose ljudske noge. Da je jahač upravo ugazio bos u blato znaćete po tome što ćete morati da oterate sitnu ždrebad da ne bi čula izraze koje će jahači obilato i glasno početi da koriste.
Kanali su, kako im i ime kaže, dugački. Mogu biti plitki ili duboki, uski ili široki i kao takvi u sebi kriju nekoliko različitih vrsta konjozlotvora. Ipak, jedna vrsta je uvek prisutna i dominantna te zbog nje kanale uvek valja izbegavati na svaki mogući način. Sa ovim tipom bare se najčešće susrećete na terenu (mada se mogu javiti i na ergeli i, u težim slučajevima, čak i na ispustu). Naročito je opasan zbog svoje relativno retke naseljenosti zbog čega nikad ne znate na kom, tačno, delu kanala će da vas snađe neko zlo i naopako. Shodno tome, maksimalni oprez celom dužinom kanala - mnogi se konj prerano opustio i platio cenu za svoju neopreznost.

Konjozlotvor: Besramno prepadalo

Od svih stvorenja koje vrebaju poštenog konja, Besramno prepadalo je svakako najpodmuklije. Stanovnik kanala, može se nalaziti samo ili u grupama, a obzirom na dužinu kanala kao i na zaista besramnu prirodu ovog zlotvora, neopreznom konju se lako može desiti da ga jedno te isto stvorenje napadne i više puta duž jednog te istog kanala.

Najstrašnija osobina Besramnog prepadala je ta što zapravo uopšte ne znamo kako zapravo izgleda a da nesreća bude još veća, jako ga je teško uočiti čak i pre napada. Naime, Besramno prepadalo roni duboko i brzo tako da mu je teško uočiti pokrete dok se još nalazi u kanalu, a kada konačno napadne to uvek čini velikom brzinom i, što je još gore, tačno na ivici čak i prefinjenog konjskog perifernog vida. I zato se nikada ne dajte zavarati - ako postoji kanal, u njemu postoji i Besramno prepadalo.

Taktika koju Prepadalo primenjuje je efikasna koliko i perfidna. Kad oseti da se konj približava kanalu, Prepadalo će uvek pokušati da neko vreme pliva paralelno sa konjem dok ne dođe u pravi položaj za napad. Sam napad se sastoji u neverovatno brzom iskakanju iz vode do visine konjske glave. Pri iskoku, Prepadalovo telo je sklupčano tako da zauzima što je moguće manju površinu, da bi se na vrhuncu skoka naglo raširilo tačno tamo gde ga konj najmanje očekuje. Neki tvrde da rašireno Prepadalo pomalo liči na veliku, tanku morsku zvezdu sa kandžama umesto kraka i gomilom sitnih, žmirkajućih očiju. Drugi, pak, tvrde da je Prepadalo pre nalik isprepletanoj travuljini sa nizom siktavih njuški. Neki se čak kunu da Prepadalo zapravo liči na šareni dečji balon. Pošto se niko ne slaže povodom Prepadalovog stvarnog izgleda, jedna novija teorija tvrdi da Prepadalo zapravo poprima onakav oblik kakav će najviše prepasti njegovu metu, to jest konja.

Ono što je još besramnije od samog napada, po čemu je ovaj konjozlotvor dobio i ime, jeste njegovo povlačenje. Prepadalo će iskočiti taman dovoljno visoko i prikazati se taman dovoljno brzo da ga mogu primetiti samo i isključivo konji. Ne postoji ni jedan zabeležen slučaj da je bilo ko osim konja ikada bio meta Besramnog prepadala. Iz toga je izveden zaključak da je Besramno prepadalo poseban tip zlotvora koji se hrani isključivo konjskim strahom. Ova činjenica ide i u prilog gorenavedenoj teoriji da Prepadalo, shodno svom načinu ishrane, zaista poprima onaj oblik koji će datog konja u datom trenutku najviše prepasti. Na koji način Prepadalo bez greške zna koji to oblik treba da bude na žalost još uvek nije utvrđeno.

Za maksimalno izbegavanje susreta sa besramnim prepadalom, preporučuje se potpuno izbegavanje kanala. Ako baš nikako ne možete da ih izbegnete, gledajte da se odmaknete od istih što pre. Pokušajte da pored njih projurite što brže uz esto menjanje pravca ne biste li Prepadalo makar malo zbunili i omeli u lovu. Galop zatvorenih očiju se ipak ne preporučuje.




I tako, dragi moji i drage moje. Nadam se da ste vi iskusniji malo osvežili pamćenje a da ste vi žutokljuni sada postali svesniji opasnosti koje vrebaju nas, konje. Svima vam želim puno sreće i u budućem izbegavanju najopasnijih vodenih površina i konjozlotvora koji u njima vrebaju i do iduće lekcije ostajem vaša,